Litijum se često predstavlja kao čista alternativa fosilnim gorivima, ali proces njegovog vađenja ima značajne posledice po životnu sredinu. U prethodnim tekstovima smo objasnili šta je litijum i kako se dolazi do njega. Sada analiziramo konkretne rizike po prirodu i zdravlje ljudi.
Zagađenje vode i tla
U Latinskoj Americi, gde se litijum dobija iz slanih jezera, rudarenje zahteva ogromne količine vode – čak i do 2 miliona litara po toni litijuma. To vodi do isušivanja podzemnih voda, ugrožavanja lokalne poljoprivrede i salinizacije zemljišta.
U Australiji i Kini, gde se litijum vadi iz čvrstih ruda, otpadne hemikalije mogu kontaminirati okolna zemljišta i vodotokove, ostavljajući trajne posledice po biodiverzitet i lokalna staništa.
Emisije štetnih gasova
Proces vađenja i prerade litijuma zahteva značajnu količinu energije, najčešće dobijene iz uglja. Na taj način, iako se litijum koristi za “zelenu energiju”, njegov rudarski trag doprinosi emisiji CO2 i povećanju ugljeničnog otiska.
Ljudski faktor i zdravlje
U mnogim regijama, naročito u nerazvijenim zemljama, rudarenje litijuma vrši se bez adekvatnih bezbednosnih mera. Radnici su izloženi hemikalijama kao što su sumporna kiselina i teški metali, što može izazvati respiratorne i neurološke probleme.
Primer iz Srbije
Planirani projekat Rio Tinta u dolini Jadra u Srbiji izazvao je masovne proteste upravo zbog bojazni od zagađenja reke Jadar, uništenja poljoprivrednog zemljišta i smanjenja dostupnosti čiste vode. Ekološke studije su ocenjene kao nedovoljno transparentne, a javnost i dalje traži odgovore od investitora i vlasti.
Litijum može igrati ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, ali cena koju priroda plaća ne može biti zanemarena. U narednoj vesti analiziraćemo kako izgleda prerada litijuma u baterije i gde se javlja dodatni ekološki rizik.
