Litijum sam po sebi nije funkcionalan za upotrebu u električnim uređajima dok ne prođe kroz kompleksan i energetski intenzivan proces prerade. Ova faza, između rudarenja i krajnjeg proizvoda (poput baterija u električnim vozilima), nosi dodatne ekološke rizike koji su često nevidljivi široj javnosti.
U prethodnim tekstovima objasnili smo šta je litijum, kako se rudari i koliko je to opasno po okolinu. Sada razmatramo sledeći korak – industrijsku preradu litijuma u funkcionalne baterijske komponente.
Od rude do litijum-karbonata
Većina litijuma se hemijski pretvara u litijum-karbonat (Li₂CO₃) ili litijum-hidroksid (LiOH) – dva oblika koji se koriste za proizvodnju katoda u litijum-jonskim baterijama. Ovi procesi uključuju:
- Visokotemperaturno kalcinisanje rude (do 1.000°C)
- Upotrebu hemikalija poput sumporne kiseline i natrijum-hidroksida
- Višefaznu filtraciju i sušenje
Ovi koraci zahtevaju ogromne količine energije i stvaraju otrovne otpadne produkte, uključujući teške metale i kiseline.
Industrijske lokacije i „prljavi outsourcing“
Veliki deo prerade litijuma odvija se u Kini, koja kontroliše više od 60% globalne preradne infrastrukture. Rudarska sirovina se često izvozi iz Australije ili Latinske Amerike, a zatim šalje u kineske fabrike gde se dalje obrađuje. Ovakav „prenos zagađenja“ omogućava razvijenim zemljama da koriste „čiste“ proizvode, a da ne nose teret zagađenja.
Voda, energija i emisije
Za svaki proizvedeni ton litijum-karbonata potrebno je između 400 i 2.000 kWh energije. Ako ta energija potiče iz uglja, emisije CO2 dostižu i do 15 tona po toni litijuma. Osim toga, prerada troši velike količine čiste vode, a otpadna voda sadrži visoke koncentracije toksičnih materija koje često završavaju u prirodi.
Da li postoji čistija alternativa?
Postoje tehnologije koje koriste direktnu ekstrakciju (DLE) i zatvorene sisteme prerade, ali su trenutno skupe i nisu masovno primenjene. EU i SAD ulažu u pilot-postrojenja koja obećavaju manji ekološki otisak, ali ta rešenja su još u ranoj fazi.
U sledećoj vesti bavićemo se pitanjem: Koliko zaista štedimo korišćenjem električnih vozila u odnosu na benzin i dizel?
