Vatikan, 21. april 2025. – Papa Franjo, duhovni vođa više od milijardu katolika širom sveta i 266. poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je u 88. godini, na Uskršnji ponedeljak u Vatikanu. Njegova smrt označava kraj pontifikata koji je ostavio dubok trag u savremenoj istoriji Crkve i globalne politike.
Uzrok smrti i poslednje pojavljivanje
Kako je saopšteno iz Vatikana, papa Franjo je preminuo od posledica moždanog udara, koji je doveo do kome i kardiocirkulatornog kolapsa. Prethodno je bio hospitalizovan zbog bilateralne upale pluća. Dan pre smrti, na sam dan Uskrsa, pojavio se poslednji put javno, izgovorivši tradicionalni blagoslov „Urbi et Orbi“ sa Trga Svetog Petra u Rimu.
Reakcije sveta
Vest o smrti pape Franje izazvala je talas reakcija širom sveta. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala ga je simbolom poniznosti i ljudskosti, dok je predsednik Evropskog parlamenta Robert Metsola istakao da je bio „Papa naroda“. Premijer Indije Narendra Modi izjavio je da je papa Franjo bio „duhovni lider koji je inspirisao milione“.
Sahrana i poslednja želja
Papa Franjo će, po sopstvenoj želji, biti sahranjen u Bazilici Svete Marije Velike u Rimu, umesto u tradicionalnom papinskom grobu unutar Vatikana. Njegovo telo neće biti izloženo na povišenoj platformi, što predstavlja značajan odmak od dugogodišnje crkvene tradicije. Datum sahrane biće naknadno objavljen.
Nasleđe i značaj pontifikata
Tokom svojih 12 godina pontifikata, papa Franjo je postao prepoznat kao reformator i glasnik inkluzije. Bio je prvi papa iz Latinske Amerike i prvi jezuita na čelu Katoličke crkve. Njegova poruka bila je jednostavna, ali snažna – solidarnost, milosrđe, socijalna pravda i vera kao alat za povezivanje, a ne podelu.
Njegova smrt označava početak perioda „sede vacante“, tokom kojeg će se sazvati konklava radi izbora novog pape.
Izvor: Vatican News
